Četvrtog dana festivala Nrodno pozorište u Beogradu je prikazalo predstavu NIJE SMRT BICIKLO DA TI GA UKRADU Biljane Srbljanović, u režiji Andreaj Nosova.

U predstavi su igrali; Branko Vidaković, Vanja Ejdus, Nenad Stojmenović, Nina Nešković, Miloš Đorđević,: Suzana Lukić, Dragana Varagić, Petar Strugar
Režija: Andrej Nosov, Dramaturgija: Đorđe Kosić,
Kostimografija: Marija Marković Milojev, Petra Fotez, Scenografija: Zorana Petrov, Kompozitor: Draško Adžić, Scenski pokret: Marija Milenković, Izvođenje muzike (truba): Vladimir Jovanović,
Rediteljska asistentura: Aleksandra Lozanović, Selena Pleskonjić
Scenografska asistentura: Jasna Saramandić
Kostimografska asistentura: Milena Kostić Jojić

Reč spisateljice

Komad Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) napisala sam pre više od deset godina, kada mi je umirao otac. Tekst je nastao najpre kao monolog, koji sam sama izvela u bečkom Burgteatru u okviru ciklusa „Kakanien. Neue Republik der Dichter” (Nova republika pesnika).
Imao je svoju praizvedbu u nemačkom pozorištu Šaušpilhaus Bohum u režiji Anselma Vebera, za koje je i pisan, a u Beogradu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Slobodana Unkovskog.
Obe predstave sam gledala samo po jednom (inače ne gledam svoje predstave), komad više nikad nisam pročitala (inače ne čitam svoje tekstove) snimak svog nastupa u Burgu pogotovo i ni slučajno nisam.
Sve što pišem - pišem o sebi, o svojim teskobama, traumama, boli, o svojoj sreći i kada je lažna, o svojoj nesnađenosti. Nisam valjda luda onda da to čitam?
Narodno pozorište po prvi put u mojih 30 godina rada izvodi neki moj komad, tako što ga je Andrej Nosov predložio. Andrej je moj dugogodišnji prijatelj i više od toga - u Hartefaktu, koji je on osnovao i koji vodi, umetnički sarađujemo već petnaest godina, smišljamo i maštamo, stvaramo jedan drugačiji teatar i svet. Ne postoji niko drugi ko bi mogao da me natera da se vratim ovom komadu i da ga ponovo čujem i gledam, ponovo se suočim sa svojim bolima, osim Andreja.
Pristala sam i vredelo je