ODRŽAN SASTANAK ASOCIJACIJE TEATARSKIH FESTIVALA

Juče, 17. oktobra u prostorijama hotela "Sidro" u Beškoj, sa početkom u 11 časova održan je redovni sastanak Asocijacije teatarskih festivala. Sastanku su prisustvovali Vida Ognjenović, Aleksandar Milosavljević, Jugoslav Krajnov, Valentin Vencel, Robert Lenard, Katja Pegan, Dragan Klarica, Milena Bogavac, Nemanja Ranković, Svetlana Ivanović, Bora Balać, Vuk Miletić, Marijana Šarkić i Tadija Miletić.

Sastanak je otvorila Vida Ognjenović, pozdravila prisutne i predložila dnevni red. Kao glavu temu sastanka istakla koprodukciju Asocijcije i predložila da se zajednički producira predstava po tekstu Vilijama Šekspira "San letnje noći", a da se režija poveri Borisu Liješeviću, koji je predlog prihvatio. Jugoslav Krajnov je ispred saveta UG Novi tvrđava teatar pozravio goste, preneo iskustva ovogodišnjeg Festivala Novi tvrđava teatar i predlog Saveta u pogledu koprodukcije. Istaknuta je potreba saradnje članica Asocijacije, a najbolji vid saradnje se vidi u okvizu zajedničkih koprodukcija. Svečano je uručena nagrada, slika Geroslava Zarića, gospođi Katji Pegan, direktorki Gledališča iz Kopra za najbolju predstavu Festivala - "BARUFE" u režiji Vita Taufera.

Kao najvažnija tema razgovora, predložena je koprodukcija svih festivala u cilju kreiranja zajedničke predstave, i detalji pripreme su tema razgovora i dogovora. Urednik festivala "Novi tvrđava teatar" Tadija Miletić će poslati upitnik svim članovima Asocijacije, a podaci će nakon obrade biti postavljeni na sajt Festivala "Novi tvrđava teatar", odnosno Asocijacije. Na osnovu prikupljenih podataka, sačiniće se kalendar festivala - članica Asocijacije. Članovi Asocijacije  preko referentnih Festivala - Novosadsko pozorište i Gledališče Koper najavili su premijeru koprodukcije predstave "VENTILATOR" po tekstu Karla Goldonija "Lepeza", režija Jaka Ivanc. Premijera u Kopru je 26. oktobra 2018. a u Novosadskom pozorištu, u okviru Festivala "Synergy" 5. novembra 2018.

Dogovoreno je da naredni sastanak bude za najviše pet meseci kako bi se ubrzali dogovori oko korpodukcije.

NAGRADE 5. NOVOG TVRĐAVA TEATRA

Nagrada za najboljeg glumca
Izudin Bajrović, za ulogu Kralja Lira, predstava Kralj Lir

Nagrada za najbolju glumicu
Kristina Savkov, za ulogu Tatjane, predstava Evgenije Onjegin

Specijalna nagrada žirija za glumačko ostvarenje                                                                                                                   Rada Đuričin, za ulogu Vere Sergejevne, predstava Šuplji kamen

Nagrada za najbolju režiju
Boris Liješević, za predstavu Evgenije Onjegin, Pozorište mladih, Novi Sad

Nagrada za najbolju predstavu
Barufe, u režiji Vita Taufera, Gledališče Koper, Slovenija, Istarsko narodno kazalište, Pula, Slovensko stalno gledališče, Trst, Slovensko narodno gledališče, Nova Gorica

Čestitamo dobitnicima nagrada! Završen je 5. Novi Tvrđava Teatar!

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA

Reč - dve o glumi i glumačkim dostignućima na 5. Festivalu ,,Novi Tvrđava Teatar''

Pre nego što se osvrnemo na kvalitet glume i na glumačka ostvarenja na festivalu, smatram da treba da se podsetimo na predstave u selekciji koja je, po svojoj prirodi, tek jedan od mogućih pogleda na aktuelno stanje u pozorišnoj umetnosti i dramskom stvaralaštvu, ne samo u domaćem pozorištu već i  šire,  u regionu  koji je nekada, dobrim delom, bio jedinstven kulturni i politički prosotr. Čak i ako nismo jugonostalgičari uvek smo kao profesionalci zainteresovani za kulturne i pozorišne aktuelnosti naših suseda iz nekadašnjih Republika, nekada  zajedničke zemlje. ..
Svaka selekcija, po pravilu je izbor po ukusu selektora i više govori o tom ukusu nego o realnom stanju u umetničkoj oblasti koju selektor želi da obuhvati ili da je predstavi. Selekcija je tek jedan od mogućih pogleda na aktuelno stanje u određenoj umetničkoj oblasti. Ona  je plod i rezultat ličnih afiniteta, izraz ukusa i estetičkih pogleda selektora na umetnost i plodove umetničkog rada, koji su u fokusu selektorovog interesovanja.
Retka je sreća za festival ,,Novi Tvrđava Teatar'' da ima selektorku kakva je gospođa Vida Ognjenović. Svestranost, bogatstvo umetničke ličnosti, erudicija i izoštreni estetički stavovi dali su selekciji gospođe Ognjenović univerzalnost, zapanjujuću preciznost i širinu u određivanju tematsko idejnih okvira, kao uvid u bogatstvo, potentnost i raznolikost aktuelnih scenskih poetika. Na jednom mestu dobili smo katalog tema i dilema koji pritiska našu svakodnevicu i opterećuje našu savest. Samo letimičan pogled na naslove viđenih predstava to i potvrđuje:
1.    BARUFE
2.    ŠUPLjI KAMEN
3.    PROSTOR ZA REVOLUCIJU
4.    EVGENIJE ONjEGIN
5.    PARADA
6.    KRALj LIR
otkriva duboko promišljen odnos selektorke prema stvarnosti i istančani osećaj za jezik scene, za njen celokupan jezički diskurs, za metajezik scenskog zbivanja, za metaforu koja nosi naslov, za igru koja donosi više ili manje skrivenu poruku, pruža ruku savremeniku, opominje, promišlja svet i nudi se kao jedna od mogućih, ali nažalost obespokojavajućih vizija naše savremenosti.
Impresivna selekcija! Takvu smo je i očekivali od nekoga ko u sebi spaja tolike talente u jednoj ličnosti spajajući reditelja, pisca, filozofa, kulturologa, javnog i političkog radnika. Sa ovoga mesta usudila bih se da kažem da je zalog kvaliteta ovogodišnjeg i svih budućih festivalskih izdanja  ,,Novog Tvrđava Teatara'', njegovog trajanja i aktuelnosti skriven u bogatoj, renesansnoj i umetničkoj i sveznadarskoj ličnosti gospođe Vide Ognjenović.  Jedino što možemo je da joj poželimo dobro zdravlje, intelektualnu oštrinu i bogatu umetničku produkciju kojom angažuje  naš um, hraneći pritom i naše srce.  Hvala vam, gospođo Ognjenović!
Najatraktivniji deo svakog pozorišnog čina, svakog pozorišnog festivala, pa i ovog petog po redu festivala ,,Novi Tvrđava Teatar'', najvitalniji njegov deo, jesu glumci i njihova sposobnost da svojim  glumačkim majstorstvom uznesu, oduševe, razneže, rasplaču, nasmeju, razgale gledalište i učine da taj spoj auditorijuma i scene postane jedno biće- da bude i postane pozorište.
Na ovogodišnjem festivalu videli smo predstave neobično uravnoteženog odnosa između onoga što  pozorištu daje režija, pruža dramaturgija i donosi glumac. Imali smo priliku da uživamo u nekoliko predstava koje su donele upravo taj alhemijski proces stapanja auditorijuma i scene, gde  kao od šale, sam od sebe, pada četvrti zid; bili smo uvučeni u scensko zbivanje koje je postalo centar našeg interesovanja, naše pozornosti, i ako hoćete, naše zabrinutosti.
Bili smo svedoci izvanredne kolektivne glumačke igre koju su nam doneli glumci iz Kopra, u predstavi BARUFE,  kao i odlične igre glumačkog ansambla Pozorišta mladih iz Novog Sada i po definiciji, sinhronizovana kolektivna, čvrsta, duhovita i promišljena igra sasvim mladog,  ali nadasve talentovanog ansambla BITEF- Dens Kompanije iz Beograda. I po ko zna koji put, potvrdilo se da je još uvek u pozorištu najlepša i najteža zajednička, kolektivna, igra ansambla i da se bez obzira na pojedinačno glumačko iskustvo i osvedočeno glumačko majstorstvo, glumac potvrđuje   sposobnošću  i htenjem  da se  podredi dirigentskoj palici talentovanog reditelja koji uklapa sve pojedinačne talente u zajedničku glumačku akciju i postavlja partituru za zajednički umetnički čin. Zahvaljujemo se gospođi selktorki za afirmaciju upravo te skupne, ansambl glumačke igre koja je bila i ostala zaštitni znak pravog pozorišta, njegova lepota i bogatstvo.
Takođe bili smo svedoci izuzetnih glumačkih kreacija mladih glumaca koji tek stupaju na profesionalnu glumačku scenu kao i serioznih kreacija već uveliko afirmisanih glumaca takozvanih glumačkih zvezda, koje na našu veliku radost, uspevaju, međutim, da prevaziđu senku svoje popularnosti i svoj glumački habitus podrede zahtevima uloge! Nekome to polazi za rukom lakše, nekome teže, ipak krajnji rezultat je pitko pozorište koje nalazi mesto u našim srcima, a srce je, zna se, najvažniji organ u telu, njega treba negovati i hraniti poezijom i predstavama kakva je, na primer, ŠUPLjI KAMEN,  UK ,,Vuk St. Karadžić '', Beograd.
Važnih i pažnje vrednih glumačkih ostvarenja bilo je mnogo,  a nagrada malo! Dodelili smo tri glumačke nagrade, više nego što je festivalskim  pravilnikom o nagrađivanju predviđeno. Žao nam je što lista nagrađenih nije duža. Videli smo neobične harizmatične glumce u malim,  ,,minjon'',  ulogama koji svojim talentom prevazilaze dimenzije svog glumačkog zadatka. Ako ništa drugo, pomenimo one koji su na nas ostavili tako snažan i upečatljiv utisak. Pomenimo njihova imena:
1.    Ivan Đurić
2.    Katarina Marković
3.    Vera Hrćan-Ostojić
i hvala Bogu, mnogi, mnogi drugi...
Žao nam je što nismo uspeli da ubedimo ostale članove žirija da specijalnu nagradu, za kvalitet kolektivne glumačke igre, bude dodeljen glumačkom ansamblu predstave BARUFE u izvođenju četiri ansambla iz Pule, Kopra, Nove Gorice i Trsta, u kojoj je, i pored sveg zajedništva, ipak jasno vidljiv vrhunski doprinos svakog pojedinca u predstavi, čineći u ukupnom utisku o predstavi, kao da je na delu dobro uigrani glumački tim; naša fascinacija ovom predstavom tim je snažnija što su glumci u predstavi okupljeni iz četiri različita pozorišta, i to je za nas u produkcionom smislu, kao i s obzirom na  postignuti umetnički domet, pravi mali teatarski podvig.

Ipak,bili smo  jednoglasni , da kao tročlani žiri, dodelimo  Specijalnu nagradu  za glumu gospođi Radi Đuričin, za ulogu Vere Sergejevne u komadu ŠUPLjI KAMEN, Nikolaja Koljde, u režiji Tatjane Mandić Rigonat i izvođenju i produkciji UK ,,Vuk St. Karadžić'', Beograd; u kojoj glumica svedenim sredstvima donosi lik ocvale profesorke muzike koja je, ipak, sačuvala svoju duhovnu otmenost, ideale mladosti kojih se ne odriče, iako prema njima kad i kad, zauzima ironičan stav, koji čuvaju njeno već pomalo u san, utonulo biće koje u retkim lucidnim momentima hvata kakvu-takvu vezu sa svetom, koji neminovno odlazi svojim putem, ostavljajući starost po strani da se sama, kako zna i ume, bori sa svojim utvarama i demonima...
Bez velike geste, koncentrisana na unutrašnji svet, iz vremena mladosti, poezije i ideala davno prošlog vremena, ona privlači pažnju gledaoca svojom duhovnom lepotom i merom u scenskom postupku afirmišući lepotu i ljubav u svim njenim pojavnim oblicima.  U interpretaciji gospođe Đuričin, Vera Sergejevna deluje komično-tužno i u isti mah zagonetno-sabrano i ozbiljno...ona je dostojanstvena i prefinjena, mada ne i uvek, svesna trenutka i mesta na kome se nalazi, kao ni lebdeće suštine ispraznih ćeretanja koja se oko nje vode. Impresivna uloga Rade Đuričin!

Nagrada za najbolju žensku ulogu, pripala je Kristini Savkov, za ulogu Tatjane Larine u predstavi EVGENIJE ONjEGIN  u režiji Borisa Liješevića, u izvođenju ansambla Pozorišta mladih iz Novog Sada.
Dužni smo da, kao profesionalci, negujemo svoj podmladak i istinski smo srećni kada na sceni zablista mladost, lepota i talenat novog umetnika. Nemamo pravo da to ne primetimo i nemamo srca da se tome ne radujemo. Čini nam se da je svojom interpretacijom lika Tatjane Larine mlada Kristina Savkov zaslužila ovo priznanje.  U odličnoj adaptaciji znamenitog Puškinovog romana u stihu, Fedor Šili kao dramaturg  pruža odličan dramaturški okvir, kombinacijom proze i stiha, da pred nama zablista izuzetnom lepotom svog stasa, glasa, svog čistog lica i vanredno izražajnog oka, odlična mlada glumica, lepe, čak izuzetne govorne kulture, impresivne zrelosti, prebogate, ali stišane, odlično vođene i kontrolisane snage i emotivnosti,  sposobne za transformaciju od zaigranog deteta, preko bolno zaljubljene devojke,  do ozbiljne, hladne, suzdržane i gorde povređenosti prerano ugašene mlade žene. Ovakav dijapazon izražajnih mogućnosti zalog je za budućnost, za lep umetnički razvoj ako još i nezaobilazni faktor sreće bude bio na strani  talentovane umetnice; sreće da radi sa najboljim rediteljima, sreće da se ogleda na najboljim dramskim tekstovima, u glumačkim podelama koje neguju visok standard umetničke igre,  a ne kabotenski pristup umetničkom radu...

Nagrada za najbolju mušku ulogu Izudinu Bajroviću, za ulogu Kralja Lira u istoimenoj tragediji Vilijema Šekspira, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Sarajeva, u režiji Dijega De Bree. Izudin Bajrović ,,kao u nekom snu od strasti'', kao posle tragičkog sloma, rekapitulira svaki sekund svoje tragične priče tražeći onaj odsudni momenat u kojem se život lomi i preokreće i od kog momenta strmoglavce kreće njegov sunovrat i pomračenje. Najsnažniji u najstišanijim delovima glumačke partiture svojom interpretacijom doseže istinski duboke i tragične dimenzije lika, noseći se sa ponorima sopstvenih grehova; njegov Lir se kreće od despotske osionosti, samoljublja, surovosti i staračke lakomislenosti, do bolne rastrežnjenosti, trezvljenja koje donosi najpre stišavanje, smirivanje i na kraju mirenje sa tragičnim ishodom životnih poduhvata.
Neverovatna koncentracija, opasno hrabra  i tragična zagledanost u ponor ništavila koje preti da rastoči i razmrska obrise ličnosti, do smirivanja i pripreme za odlazak i primanja poslednjeg udarca koji dovršava tragediju bivšeg suverena, bivšeg despota, lošeg političara, surovog roditelja i poludelog starca ostvaruje se  izrazitom sabranošću glumca na sceni,  stanjem kontemplativne napetosti i suočavanjem sa najdubljim moralnim padom; mirnim stajanjem, takoreći stuporom u  emotivnom grču pred istinom koja se jeziva ceri u lice; pad i rušenje svih lažnih slika o svetu koji se, do juče svetao, survava u svoju suprotnost; najžešći i najuzbudljiviji su trenuci predstave i veličanstvene glumačke igre Izudina Bajrovića.

Nagrada za najbolju predstavu
Predstava “Barufe” nastala u koprodukciji četiri pozorišta iz tri države, odigrana na pet jezika uspešno nam donosi priču ovog vremena i prostora koja nadilazi državne granice, jezičke i kulturne barijere. Klasičan tekst Karla Goldonija Pregrag Lucić je preveo i u izuzetnoj adaptaciji prilagodio savremenim mentalitetskim i političkim okolnostima, a da pri tom nije narušio njegov integritet i njegovu svevremenost. Ispod priče o svakodnevnim svadjama i barufama stanovnika jednog malog primorskog naselja mogu se jasno očitati i drugi slojevi koji nenametljivo ali ipak vrlo jasno priču smeštaju u savremen kontekst i okolnosti u kojima se i mi, doduše ne sa obale već sa dna jednog drugog mora možemo prepoznati. Predstava je dinamična, veoma visokog ritma i tempa, sa jedne strane razbarušena i razigrana ali sa druge strane veoma čvrsto organizovana od strane reditelja Vita Taufera, koji je omogućio da se glumci razviju i u okviru svojih zadataka donesu čitav niz pozorišnih bravura. Ujednačenost ansambla u čijoj igri ne postoji slabo mesto, izuzetna glumačka ostvarenja, odlično organizovan scenski prostor, kostim i šminka koji prate glumce i dopunjuju njihovu igru kao i promišljena upotreba muzike i songova opredelili su našu odluku da predstavi dodelimo nagradu za najbolju predstavu u celini.

Nagrada za najbolju režiju
Boris Liješević svedenom i efektnom upotrebom rediteljskih sredstava postavlja na scenu klasično delo Aleksandra Sergejeviča Puškina „Evgenije Onjegin“ sa jasnom namerom da ono komunicira sa savremenom pozorišnom publikom. Kroz niz veoma efektnih scena reditelj je pokazao svoje umeće da radnju sažme, jasno naznači protoke vremena, učini vidljivim utrašnje konflikte likova, u gotovo filmskom maniru jasno naznači paralelne tokove radnje, a da pri tom izoštri suštinu samog dela i ne izneveri ga ni u jednom njegovom segmentu. Primetan je i odličan rad sa glumcima ansambla Pozorišta mladih koji i ovoga puta pokazuju da su u stanju da se nose sa najzahtevnijim glumačkim zadacima, da kroz brze transformacije donesu više uloga i da u saradnji sa rediteljem ostvare čitav niz sjajnih glumačkih kreacija. Boris Liješević kao reditelj i ovoga puta pokazuje da je, iako generacijski još uvek mlad, izuzetno zreo reditelj koji je u stanju da uspešno iznese različite rediteljske pristupe i objedini ih u kompaktnu celinu prilikom realizacije jedne predstave.