"ŽENE IZ TROJE"

Euripid

08.07. u 21 čas

Narodno pozorište Priština i Pozorište "Zoran Radmilović Zaječar
Reditelj Nebojša Bradić

Trajanje: 75 minuta 

Adaptacija, režija i scena: Nebojša Bradić

Prevod: Danilo Kiš
Kostimograf: Marina Vukasović Medenica
Asistent scenografa: Slavica Marković
Kompozitor: Zoran Erić
Scenski pokret: Vera Obradović
Scenski govor: Vlado Kerošević
Organizator: Marija Batinica

HEKUBA: Ivana Kovačević
KASANDRA: Ana Bretšnajder
ANDROMAHA: Milena Jakšić
JELENA: Isidora Građanin
TALTIBIJE, FEAKS I ERIS: Igor Damnjanović, Nebojša Đorđević, Miloš Đuričić, Miloš Tanasković
ŽENE IZ TROJE: Viktorija Arsić, Irena Stanković, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Olivera Bacić, Katarina Jeličić


O PREDSTAVI

Euripidova antička tragedija „Žene iz Troje“, u kojoj se evociraju događaji posle pada antičke Troje koju su Grci osvojili zahvaljujući drvenom konju, a trojanske žene su žrebom podeljene među pobednicima kao robinje. Ovo je priča o posledicama jednog nepotrebnog rata koji je srušio jednu kulturu, a drugoj naneo nenadoknadive gubitke.
Savremene Troje se DANAS nalaze u blizini antičke, a izbeglice koje dolaze iz pravca  Bliskog Istoka i Male Azije svedoče o ravnodušnosti koju savremeni svet ima prema ljudskim osećanjima, bilo da su to duboka patnja ili nemoćni pravedni gnev zbog gubitka najbližih. Savremeni bogovi, oni koji povlače poteze modernih ratova, ostaju gluvi i nemi na ovaj krik.
Euripidov komentar događaja vezanih uz peloponeski rat - skandalozno skrnavljenje gradskih hermi pred početak sicilijanske ekspedicije te atinski pohod na neutralni otok Melos, prilikom koga je sve stanovništvo pobijeno ili bačeno u roblje, ovu dramu profilišu kao jak protest protiv besciljno vođenog rata, te protiv političkih stremljenja koja su dovela do nesrećne sicilijanske ekspedicije.
Kao što lekovi podsećaju na otrove, kao što bolovi mogu da izazovu nasladu, a razdragano veselje donese iznenadnu tugu, tako se iz ove antičke tragedije o posledicama rata, surovosti pobednika i osvete žrtava, razvijaju podsticaji koji afirmišući patnju donose intenzivan priliv života savremenom gledaocu .
Sve ovo čini Trojanke aktuelnim i provokativnim i u našem vremenu i na našim prostorima.
Produkcija predstave „Žene iz Troje“ uključuje nekoliko pozorišta i festivala iz Srbije, Grčke, Hrvatske i BiH. Koproducenti predstave su Narodno pozorište Priština i Pozorište „Zoran Radmilović“ Zaječar.
Nebojša Bradić


O REDITELJU
Nebojša Bradić

NEBOJŠA BRADIĆ je diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
•    Od 1981. do 1996. radio je kao reditelj, umetnički direktor i upravnik Kruševačkog pozorišta.
•    U sezoni 1996/97. godine bio je upravnik pozorišta Atelje 212.
•    Od 1997. do 1999. upravnik je Narodnog pozorišta u Beogradu.
•    Upravnik je i umetnički direktor Beogradskog dramskog pozorišta od decembra 2000. godine.do 2008.
•    Ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije od 7. jula 2008
•    Umetnički direktor Knjaževsko-srpskog teatra od 2011. godine.
•    Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a od 2015. godine
Režirao je više od 70 predstava u srpskim, hrvatskim, slovenačkim,  bosanskim i grčkim teatrima, sa posebnim afinitetom za savremenu domaću literaturu i dramatizaciju (Prokleta avlija, Derviš i smrt , Zlatno runo, Koreni, Tvrđava, Poslednja plovidba). Režirao je opere i mjuzikle (Norma, Verter, Karmen, Jadnici, Buđenje proleća, Rebeka).  Osnivač je Beogradskog festivala igre, Dunavfesta i Antikafesta. Predavao je Glumu, Produkciju i Kretivno čitanje na ALU Beograd.
Autor je drama Moj brat (Narodno pozorište Republike Srpske) 2010. i Noć u kafani Titanik (Knjaževsko-srpski teatar) 2011. godine.
Autor je brojnih eseja o pozorištu i literaturi. Profesor je glume na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Predstave Nebojše Bradića igrane su u pozorištima bivših jugoslovenskih republika, u Italiji, Austriji, Mađarskoj, Engleskoj, SAD, Češkoj, Švajcarskoj, Ukrajini, Rusiji, Grčkoj, Albaniji, Turskoj.
Dobitnik je najznačajnijih domaćih pozorišnih nagrada.
•    Prvi je dobitnik Nagrade Nikola Peca Petrović za najboljeg jugoslovenskog pozorišnog menadžera.
•    Na Susretima pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ dobio je devet nagrada za najbolju režiju.
•    Nagrađen je Sterijinim nagradama za najbolju savremenu scensku adaptaciju, dramatizaciju i režiju.
•    Dobitnik je nagrada za režiju i dramatizaciju na pozorišnim festivalima u BiH (Brčko, Zenica).
•    Dobitnik je nagrada za najbolju režiju na JoakimInterfestu i Međunarodnom festivalu klasike Vršac.
•    U Moskvi je dobio nagradu Zlatni vitez za režiju , u Istanbulu je dobio nagradu za dramatizaciju.


O AUTORU
Euripid

Treći veliki atinski tragički pesnik, Euripid, rodio se oko 480. godine na ostrvu Salamini. Njegov otac Mnesarh bio je imućan i ugledan čovek, te je Euripid dobio dobro obrazovanje. Euripid se mnogo interesovao za učenje sofista, posebno Prodika i Protagore. Osim toga, u njegovim dramama ima jasnih tragova koji podsećaju na pitagorejce, Ksenofana, Heraklita, Empedokla, Epiharma, Diogena iz Apolonije. Poznavao je i orfičare i njihove spise, a bavio se i starijom književnošću (Homer, Solon, Teognid, Eshil, Sofokle, u manjoj meri Hesiod, Arhiloh, Alkej, Pindar, Semonid i Bakhilid). Euripid je imao poveću ličnu biblioteku. On je prihvatio sve napredne misli sofista i prenosio ih u svoje tragedije, šireći tako novu prosvetu; zato je pesnik već u antici dobio naziv ὁ τῆς σκηνῆς φιλόσοφος = pozorišni filozof; Aristotel ga pak naziva najtragičnijim pesnikom (ποιητὴς τραγικώτατος). Kao zastupnik novih naprednih načela i nove prosvete bio je izvrgnut oštrim napadima komediografa (Aristofana i drugih), koji su u svojim delima branili i zastupali stara konzervativna shvatanja. Euripid nije obavljao državne službe, ali se ipak u svojim dramama često osvrće na aktuelna politička zbivanja.

Veći deo svog života proveo je pesnik u Atini baveći se književnim radom i družeći se sa savremenim državnicima, pre svega Alkibijadom, te s grčkim pesnicima i filozofima. U dubokoj starosti (408. godine) prihvatio je poziv makedonskog kralja Arhelaja, velikog prijatelja književnosti, te je pošao na njegov dvor u Pelu gde se sastao s tragičkim pesnikom Agatonom, a možda i s Tukididom. Kralju za volju napisao je Euripid tragediju Arhelaj, u kojoj je slavio osnivača makedonske dinastije. Euripid je umro 406. godine u Aretusi kod Amfipolja, gde je i sahranjen. Kaže se da je Sofokle, koji je i sam nešto kasnije umro, u znak žalosti za velikim pesnikom Euripidom doveo svoj hor na pozornicu bez uobičajenih venaca na glavi. Na predlog govornika i državnika Likurga postavljen je kasnije u atinskom pozorištu uz Eshilov i Sofoklov i njegov lik