ŠUPLJI KAMEN

DRUGI FESTIVALSKI DAN - ŠUPLJI KAMEN

Juče smo gledali drugu takmičarsku predstavu, "Šuplji kamen" Nikolaja Koljade u režiji Tatjane Mandić Rigonat. Ova setna komedija se idejno nastavlja na Čehovljeve "Tri sestre" uz važnu razliku da su Olga, Irina i Maša mlade, dok su Galina, Vera i Larisa starice u trećem dobu, na samom zalasku života. One su željne ljubavi, priznanja, otpisane su, nebitne, stare, nevoljene i zaboravljene. Čehovljevom ideologijom, i dalje nisu otišle u Moskvu. Ali i pored svega toga, tu su, žive su, prepune čežnje, traže nove razloge i teme, i prenose najvažniju poruku, tako značajnu i nikada dovoljno ne naglašenu. Ljubav je ta sila koja može da nas natera da se potrudimo više i bolje, i da nas uputi na jedini pravi put, koji ipak svi dobro znamo iako njime tako često ne hodamo.

Recite onima koje volite koliko vam znače pre nego što jednog, nažalost bliskog dana više ne budete imali kome.

sk 91Nikolaj Koljada
ŠUPLJI KAMEN

4. jul 2016. godine, 
Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“
Reditelj: Tatjana Mandić Rigonat

 

Prevod: Novica Antić
Režija: Tatjana Mandić Rigonat
Scenografija: Tatjana Mandić Rigonat i Ivana Vasić
Kostimografija: Ivana Vasić
Muzika: Irena Popović Dragović
Scenski pokret: Anđelija Todorović
Kompozitor: Irena Popović Dragović

Igraju:
GALINA SERGEJEVNA – Branka Petrić
LARISA SERGEJEVNA – Ljiljana Stjepanović
VERA SERGEJEVNA – Rada Đuričin
IGOR PETROVIČ – Milan Lane Gutović
NATALIJA – Katarina Marković

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije
Produkcija i tehnička realizacija UK „Vuk Stefanović Karadžić“

O PREDSTAVI
Muzika svira tako veselo, vedro, i čoveku se tako živi! O bože moj! Proći će vreme, i mi ćemo otići zauvek, bićemo zaboravljeni, biće zaboravljena naša lica, glasovi... O mile sestre, život naš još nije završen. Živećemo! Muzika svira tako veselo, tako radosno i, čini se, još samo malo i mi ćemo saznati zašto mi živimo, zašto patimo... Kad bismo znali, kad bismo znali!
Čehov, drama Tri sestre (1901.)

Više od veka posle Čehova, Nikolaj Koljada piše razgranatu, bujnu komediju Šuplji kamen u kojoj se, na jednom od njenih nivoa, poigrava sa motivima i likovima iz Čehovljeve drame Tri sestre. Samo za razliku od likova Olge, Irine, Maše, koje su mlade, u Koljadinom delu svi likovi, osim Natalije, su u trećem dobu. U penziji su. Galina Sergejevna i Vera Sergejevna, su bivše nastavnice književnosti i maternjeg jezika, Larisa Sergejevna je bivša nastavnica fizike a Igor Petrovič je bivši violinista u Operi. Za svet rada, oni su svi bivši, suvišni, nepotrebni, otpisani i nevidljivi. Ali za čudo života, za Eros mogućeg i Eros nemogućeg oni su i dalje neispevana pesma, neispričana priča. O životu žena i muškaraca, kojima se, poetsko medicinski, tepa da su u trećem dobu, (koliko doba život uopšte ima?) malo se zna. O čemu misle, šta osećaju, čemu se nadaju ? Donose li godine neku višu mudrost? Izoštravaju li godine naše karaktere? Ili sa godinama sve gasne? Šta su godine uopšte u našim životima? Šta reč starost označava? Šta je mladost? Šta dušu čini živom a šta je ubija? Kakva je uloga mašte, poezije, sveta čudesnog, u našim životima? Može li se živeti punim životom i u penziji ? Šta je punoća života a šta praznina? Sva ta pitanja kruže po neočekivanim putanjama i kristališu se u metaforičnoj priči o Šupljem kamenu.
U prirodi postoji fenomen poznat pod nazivima Miholjsko leto, Bablje leto, Stare žene, Leto svetog Martina, Sirotinjsko leto. Kalendarski je jesen a sunce sija kao da je leto mlado.
Za mene je Koljadin Šuplji kamen drama čežnje, neprolazne čežnje za čudesnim koje se krije u ljubavi, u potrebi da volimo i budemo voljeni.


O AUTORU

NIKOLAJ KOLjADA
Nikolaj Koljada (1957), dramski pisac, najslavniji predstavnik savremene ruske drame, trenutno je najizvođeniji ruski autor na svetskim scenama. Zaslužni umetnik Ruske federacije, Član saveta za kulturu koji obrazuje Predsednik Rusije Vladimir Putin u kome su najistaknutiji umetnici Rusije. Njegovi komadi otvarali scene širom sveta. Do sada je napisao preko 120 komada, a njegova dela o nesnalaženju su malih ljudi u tranziciji, beznađu i nemoći, urušavanju vrednosti – obeležili su savremeno doba, a on sam je dobio mnoge sledbenike, pogotovo u državama iza nekadašnje gvozdene zavese. Ali, njegova slava odavno je prešla sve granice i gotovo da nema zemlje i jezika u Evropi na kojem se ne igra Koljada. Naša pozorišna publika gledala je njegove drame "Murlin Murlo", "Polonezu Oginskog", "Bajku o mrtvoj carevoj kćeri" i, naravno, čuvenu "Kokošku", u prevodu Novice Antića. U Jekaterinburgu, gde živi i radi Koljada ima svoje pozorište i festival. On je i profesor dramaturgije sa čitavim nizov izvanrednih mladih dramskih pisaca koji su njegovi učenici i sledbenici. Zbog svega toga može se slobodno govoriti o fenomenu Uralske drame.


O REDITELJU

Tatjana Mandić Rigonat
Diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dejana Mijača. Režirala je preko četrdeset predstava, a uradila dramatizacije za šest. Režirala je radio-drame po sopstvenim tekstovima i dramatizacijama. Autor je zbirke pesama „Misterija srećnog kontrabasa” i „Iz života ptica” Selektor Sterijinog pozorja za 2008. godinu. Od 1. decembra 2008. do 4. januara 2010. godine bila je direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Od 2010. godine obavlja funkciju selektora Međunarodnog festivala mediteranskog pozorišta „Purgatorije“ u Tivtu.